Баш наш – Матић

Прле и Тихи су 20. октобра 1945. године истерали Немце из Београда.
12 година касније у првенству Југославије Партизан је декласирао Динамо из Загреба са 4:1.
Двадесетог дана месеца октобра 1958. године, у Београду се родио велики Љубомир Матић Матке.

Завршио је основну школу “Никола Тесла” у Винчи, школовање га затим води у 11. београдску гимназију.
По завршетку гимназије, завршава и трговачку школу и почиње да ради у трговинском предузећу “Горица”, где је запослен као трговац од 02.07.1982. до 30.12.1986. године.
За време битисања у Горици, радио је на три локације дуж Булевара Краља Александра.

Као и сваки дечак, желео је да оствари своје снове и потрчи за лоптом на велелепном стадиону фудбалског клуба Винча.
1972. године, почео је своју фудбалску каријеру у Винчи, прошавши све селекције од најмлађих категорија до првог тима.
За ФК Винча наступао је пуних 17 година.

Поред успешног шутирања лопте по травнатом тепиху, рађа се жеља за доказивањем у игрању фолклора у културно-уметничком друштву Винча.
КУД Винча је са нашим Маткетом у пар наврата наступало и по градовима Немачке.
За десет година играња у фолклорном ансамблу стекао је бројна пријатељства и упознао љубав свог живота.

У истом временском периоду успева да стигне и да се активно бави стоним тенисом.
Наступао је за стонотениски клуб “Младост Винча”, који се такмичио у другој лиги тадашње Југославије, где су се поред Винче такмичили и клубови из Ниша, Крагујевца, Лесковца и Краљева.

По одласку из Горице, полаже државни испит и радно место га доводи кући.
Запошљава се на радном месту шеф “Месне канцеларије Винча” – Матичар.
Од 1987. године, почиње са својим позивом, где између осталог венчава наше суграђане.
Те исте године се и сам жени својом љубављу са фолклора и постаје породичан човек.
Преко хиљаду веза крунисао је браком испред своје месне канцеларије и саслушао преко хиљаду судбоносних ДА.

Даљи ток разговора нас води до обале Дунава, у еминентни рибљи ресторан, под називом “Дора-Неле” – Код Фирге.
Пријатно особље и мирис свеже упецане рибе, доводе нас до приче о Маткетовом најинтересантнијем чину венчавања.
Љубомир нам је испричао детаље венчања из октобра 2002. године, када су младенци изговорили судбоносно ДА на небу изнад Винче.
Будући супружници су изнајмили хелихоптер са посадом, у ком је наш матичар Матић обавио чин венчања.

Од 2010. године, систематизацијом радних места Матке добија ново звање, где од тог тренутка ради као радник за пружање информација грађанима и оверу потписа, рукописа и преписа.

Када није у канцеларији, стадиону Винче, стадиону Партизана, Хали Пионир, време проводи бавећи се воћарством.
Успешно узгаја трешње, кајсије и брескве, које пласира на тржиште дуги низ година.
У фамилији Матић постоји једна навика, а то је справљење добре капљице од кајсија и та навика траје већ 20 година.
Врхунска ракија се прави само за личну конзумацију.

Као што је успешно играо са десетком на леђима желевши да једног дана стигне своје идоле Марадону и Кројфа, тако је од 1989. године са великим успехом наставио да плови бродом ФК Винча као члан руководства.

Члан скупштине фудбалског клуба Винча је од 1989. године, када постаје и технички секретар.
На тој функцији се задржао до 1998. године, када постаје генерални секретар.
Своју дужност генсека је предано обављао до 2012. године, када из приватних разлога напушта функцију секретара.
Свакодневно је присутан на стадиону фудбалског клуба, пративши рад и резултате свих категорија.

Желимо нашем Маткету пуно здравља и победа два његова вољена тима и да своју колекцију фотографија са познатим личностима допуњује из дана у дан.

 

Comments

comments