Браво господине судија!

У нашим животима свакодневно доживљавамо разне неправде, код куће, на послу, у спорту.
Када су спортске неправде у питању, увек је само један кривац.

22.05.1987. године, рођен је најбољи спортиста света, светски рекет број 1 и највећи амбасадор наше државе – Новак Ђоковић.

Почетком 1978. године у граду који броји 51 562 становника, произведена је последња Фолксваген “буба” на старом континенту.
Место дешавања – Емден, град и лука у Немачкој.

Са одласком “бубе” из Европе, на Савском Венцу у Београду 22.05.1978. на свет долази наш данашњи домаћин – Владан Радуловић.
Прве две године свог живота проводи на Карабурми, на Ћалијама, у породичној кући.
1980. године, маршал Тито је отишао у легенду, а са Карабурме право у Винчу стиже нам Радуле.

Похађао је основну школу “Никола Тесла” у нашем месту, а по завршетку уписује средњу графичку “Милић-Ракић” на Новом Београду.
При крају средње школе, Влада доноси судбоносну одлуку да упише курс за делиоца правде.
Гацајући по снегу, одлази до Делиградске 27/3, у фудбалски савез Београда и почиње са учењем фудбалских правила.

Курс је трајао од краја 1996. па наредних 5 месеци, како би полазници курса могли да почну са суђењем у пролеће 1997.
Предавачи су му били Зоран Петровић, Платон Раинац и Константин Зечевић.
Предавања су се одржавала у Хотелу “М”, три пута недељно.
Испит за сталност полаже у фудбалском савезу Београда, а на терену ФК Београд полаже практичан део из области познавања фудбалске игре.

Као човек у црном имао је част да каријеру фудбалског судије започне вођењем утакмице ФК Синђелић Угриновци-ФК Земун, у категорији петлића.
Реченица коју и дан данас памти, изговорена од стране петлића Земуна по завршетку утакмице је “Браво, господине судија”.

Паралелно са дељењем правде на фудбалским теренима, наставља и своје школовање уписавши Вишу Политехничку школу.
Прва радна искуства везана за своје школовање стиче 2003. године, у згради Народног позоришта, запосливши се у штампарији Графонин, на пословима офсет машинисте.

Поред свакодневног посла у штампарији, напредује врло брзо и као фудбалски судија.
Брзином светлости напредује лигу по лигу и 2009. из “Српске Лиге” почиње да хара савезним рангом на теренима друге лиге.
Заснива породицу и добија сина у пролеће пре 6 година.
2011. године са жељом да спозна нешто ново у фудбалском суђењу, прелази да суди мали фудбал, под називом футсал.

Под окриљем фудбалског савеза Београда, после предавања о правилима футсала, почиње да суди утакмице 2. лиге, на нивоу региона, а потом и 1. лигу фудбалског савеза Србије на нивоу државе.
2014. године због велике жеље за доказивањем на фудбалском правоугаонику престаје са радом у штампарији Графонин.
Знак ФИФА футсал судије добија исте године после семинара ФИФА судија у Сплиту, где је положио испите из физичке спреме и познавања језика.

По повратку из Сплита добија позив да са репрезентацијом Србије путује на Малту, где суди своју прву утакмицу ван граница наше државе, између репрезентација Малте и Гибралтара. У Горњем Милановцу суди финале купа Србије 2014. године.

Почетком 2015. године, наставља са својим интернационалним утакмицама судивши утакмице у Холандији.
По повратку из Амстердама, сачекала га је сјајна вест у виду позивнице од УЕФА, где добија позив да суди званичан турнир у Молдавији, у виду квалификација за Футсал Еуро 2016. који се касније одржао у нашем главном граду.
Земље учеснице на турниру у Молдавији поред домаћина, биле су и: Француска, Сан Марино и Албанија.
Касније те године суди и пријатељски турнир у Словенији.

Наш данашњи домаћин са великим ентузијазмом чека позив од ФИФА за Футсал Куп 2016. (пандам Лига Шампиона).

Кроз разговор са Радулом, дошли  смо до човека под именом Драган Коњевић који је био председник ФК Раднички из Сомбора и који је на нашег домаћина оставио јак утисак кроз његову досадашњу судијску каријеру.

Пре извесног времена, зарад унапређења своје физичке спреме, почиње са интензивним тренирањем Кик-бокса у клубу Победник из Београда.
Форму одржава и тренинзима на стадиону ФК Партизан, где његов матични савез има уговор са Партизаном о коришћењу атлетске стазе покрај терена.
Редован је посетилац нашег велелепног стадиона у Мике Петровића Аласа 4, где му ФК Винча такође излази у сусрет са давањем термина за тренирање.

На нашем стадиону, као седмогодишњак направио је и прве фудбалске кораке, код тренера Зорана Шарца.
За нашу Винчу играо је до категорије омладинаца, где завршава са лоптањем 1997. године.
Влада Радуловић сваки свој слободан тренутак користи да изађе у сусрет ФК Винча судивши прегршт пријатељских утакмица.

У свету фудбалских судија, узори су му Маркус Мерк и Гарсија Аранда.

Друживши се са Владом, сазнајемо да је кроз једну наградну игру добио путовање у Рио де Жанеиро за две особе.
У Бразилу је боравио са својом сестром, где је имао част да одгледа утакмицу свог омиљеног клуба, на велелепној Маракани.
Голом Дејана Рамба Петковића, Васко де Гама побеђује Фламенго са 1:0.

Владан има једну посебну страст, а то је скупљање дресова фудбалских клубова широм наше планете.

Маркетинг тим фудбалског клуба Винча после угодно проведеног времена у дому судије Радуловића, добија једно велико изненађење од нашег данашњег домаћина у виду позивнице за званичну посету утакмици финала купа Србије у футсалу између КМФ Економац и КМФ Еуро Мотус, која се одиграва у Смедереву.
Испраћамо судијску тројку пут Смедерева и пре поласка маркетинг тима свраћамо у посету нашој драгој Марици Малешевић, у еминентну пицерију “Код Малеша“.

Домаћин Хале Спортова града Смедерева, уз пригодну добродошлицу, представио нам је све чари саме хале.
Влада као наш данашњи домаћин био је у правом смислу те речи и на самом дешавању финала купа.
Утакмица пропраћена правом бразилском атмосфером, првенствено захваљујући навијачима из Крагујевца, понела је све епитете дербија.

Владану Радуловићу желимо да оствари своје снове и одсуди милоне утакмица као главни делиоц правде на званичним турнирима.

 

Comments

comments